Kortizol je jedan od ključnih hormona koji pomaže telu da odreaguje na stres. Kada se nalazimo u stresnoj situaciji, nadbubrežne žlezde proizvode više kortizola koji ograničava sve telesne funkcije koje bi nam mogle smetati ukoliko se nađemo u situaciji da se borimo za život. Kada opasnost prođe nivo kortizola opada, a telesni sistem se treba vratiti u normalu. U suprotnom će se pojaviti glavobolja, teskoba, depresija, problemi sa srcem i problemi s koncentracijom i pamćenjem.
“Mozak je veoma osetljiv, ali i gladan. Mozak zahteva ogromnu količinu hranjivih supstanci i kiseonika kako bi ostao zdrav i ispravno funkcionisao. Dakle, ukoliko telo te resurse troši na stres onda ih ne ostaje dovoljno za mozak i dolazi do problema s pamćenjem”, rekao je Keith Fargo iz Udruženja za Alzheimerovu bolest.
Prethodna istraživanja takođe su pokazala povezanost između kortizola i demencije, ali fokus tih istraživanja bio je na starijim osobama i hipokampusu, memorijskom području mozga. U ovom istraživanju učestvovalo je više od 2.000 osoba bez znakova demencije koje su radile različite psihološke testove kako bi izmerili svoju veštinu razmišljanja. Nakon osam godina ponovili su test, a izmeren im je i nivo kortizola u serumu. Konačni rezultati pokazali su da su osobe koje su imale veće količine kortizola u organizmu imali smanjenu moždanu masu.
“Nisam bio iznenađen ovim rezultatima. Ukoliko imate više kortizola u organizmu verovatno ste pod stresom, pa ćete zbog toga imati više poteškoća tokom rešavanja kognitivnih zadataka. Ipak, iznenađen sam uticajem kortizola na strukturu mozga. Ukoliko su promene u strukturi mozga vidljive u srednjoj životnoj dobi, zamislite šta se događa u trenutku kada ste dovoljno stari da razviju demenciju”, rekao je Fargo.
Seshadri je rekao da ovo istraživanje pokazuje samo povezanost, ali ne i uzrok, i naglasio kako je potrebno raditi dodatna istraživanja. Preporučuje da do tada promenite način života i pokušate da se izborite sa stresom.