Autofagija, fasting ili povremeni post prvi je izbor već neko vreme svih onih koji bi da smršaju ili zadrže liniju.
Ali, kako izgladnjivanje, koje ume da traje i po 17 sati, utiče na telo i kakve su posledice? Pre nego što primenimo pravilo – osam sati odvojenih za jelo i čak 16 sati bez unosa bilo čega, treba dobro da razmislimo!
„Ako primenjujete taj princip gladovanja, vi organizam stavljate u proces katabolizma, dakle, u stanje gde on crpi sve rezerve da bi nadoknadio taj šećer koji je nama neophodan, a ne unosimo ga. Svi ti periodi gladovanja koji traju i do 17 sati, kako sam čula od pacijenata, apsolutno su van pameti jer organizam ne može da funkcioniše tako“, kaže Dr Dragana Balać, lekar specijalista higijene sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
Sve te brze dijete – danas je to autofagija, juče je bila keto – mogu da budu vrlo opasne, a eventualne posledice zavise od toga koliko dugo držite dijetu, ali ako traje mesec dana, sigurne su posledice, pre svega mokraća će biti jako kisela, a to doprinosi stvaranju peska i kamenaca kasnije.“
Osim toga, moguće su posledice i na mozak. Jedini organ koji radi isključivo na šećeru je mozak, pa vidite koliko je štetno ako se šećer sasvim izbaci. Tad su mogući glavobolja, loša koncentracija i pamćenje.
Doktorka Balać kaže i da u krvnoj slici mogu da se jave hiperglikemije, posebno ako duže držite ovakve dijete i u zavisnosti od vašeg sveukupnog stanja.
Jako dugo je poznato da 12-13 sati neunošenja hrane vodi u osnovno stanje metaboličkog balansa. Znamo da se to traži kad treba da damo krv, na primer. Tu je i pitanje noćnog jedenja, poznato je da je 21, 21.30 poslednje vreme kad treba jesti. Kod brzih dijeta je problem što postoje jako različite definicije šta se pod time podrazumeva, koji je to vremenski period u kojem se ne sme jesti, da li je to 16 sati ili dva-tri dana… A još veći je šta se radi kad se počne uzimati hrana.
Ako u toj fazi ne vodimo računa o zdravoj i balansiranoj ishrani, možemo da pogoršamo mnoge metaboličke parametre i šokiramo organizam toliko da ozbiljno ugrozimo svoje zdravlje.
“Znamo kad ljudi nakon posta na slavama krenu s ozbiljnom hranom, bude pun Urgentni centar. Ako se odjednom unese velika količina hrane, nakon dužeg gladovanja, dolazi do ‘cunamija’, kako ja zovem to stanje – do naglog skoka triglicerida, šećera u krvi što može da napravi ozbiljnu štetu organizmu. Može da dođe do otkazivanja pankreasa, a u blažim oblicima do mnogih drugih zdravstvenih tegoba. Čak i ako mlad, zdrav čovek popije pola litre soka od svežeg ceđenog voća, to je kao da ste mu napravili test opterećenja šećerom. Dolazi do naglog porasta insulina i stanja koje naš organizam odmah mora da rešava”, objašnjava Dr Jagoda Jorga, specijalista higijene i ishrane.
Prema rečima stručnjaka, uopšte nema potrebe za keto dijetom ili autofagijom. Najvažnije je da poštujemo osnovne principe pravilne ishrane. To nam je najbolji garant za zdravo telo i dobar izgled.