Beograd je naime ove godine bio domaćin Evropskog klimatskog festivala. Sa njega stižu bojna upozorenja. Klimatske promene ne možemo da izbegnemo – moramo da im se prilagodimo, jedna je od ključnih poruka Klimatskog festivala.
Čekaju nas sve duže suše, mnogo kiše, godišnja doba koja ćemo teško razlikovati.
“Klimatske promene mogu imati, i već imaju ogroman uticaj na sve nas”, ističe Natali Garet iz Met Ofisa.
“Ukoliko uspemo da povećanje temperature zaustavimo na 1,5 stepen onda je moguće da ono što sada radimo, bude dovoljno da se adaptiramo tim promenama. Moramo raditi na tome da efekti klimatskih promena budu minimalni”, poručila je ona.
Najviše reči bilo je o budućnosti poljoprivrede i izdržljivosti postojeće infrastrukture s obzirom na nadolazeće klimatske promene, koje nisu zanemarive.
Temperatura u Srbiji veća je za jedan i po stepen, u odnosu na predindustrijski peridod poručio je klimatolog Goran Pejanović.
“Svaki sektor, svaka opština, svi treba da donesu planove za procenu rizika i ponašanje u slučajevima ekstremnih situacija, i taj posao je polako počeo sa radom. Mi smo zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova izradili procene rizika na nekih osam glavnih meteorloških događaja, sad se to širi prema opštinama, tako da je to jedan od načina spremanja na ekstremne vremenske događaje”, kaže Pejanović.
Rušilački efekti vremena i klime moraju biti svedeni na minimum, poručeno je iz RHMZS. Jedna od najbitnijih stvari je smanjenje korišćenja fosilnih goriva.
Sva mora i okeani pored toga što su topliji, sve više rastu. Stručnjaci takođe upozoravaju da će ekstremniji uslovi, poput dugih suša, biti upečatljiva posledica globalnog zagrevanja. Za planetu ne postoji plan B.
Izvor: N1