Predrag Sikimić, iskusni napadač iz Smedereva, posle boravka u Kazahstanu, tačnije godine i po u ekipi Atiraua postao je član drugog superligaša iz Beograda, Voždovca.
Zmajevi su na pripremama u Turskoj, a o svemu pomalo porazgovarali smo sa Sikimićem koji je već nosio dres ekipe sa Dušanovca.
– Nadao sam se da ću da ostanem još deset meseci u Atirauu jer me je trener Kumikov iz Rusije uveravao da računa na mene. Međutim, od toga nije bilo ništa jer sam već ušao u 37. godinu. Planirao sam da se u Voždovac vratim posle Crvene zvezde. Ali, eto, desilo se da mi je Zvezda produžila karijeru još godinu i po dana u inostranstvu. Vratio sam se jer mnogo volim ovaj klub. Krivo mi je samo što je u donjem delu tabele. Mnogo mi je lepše da igram plej-of, nego plej-aut. Ali, nije sve izgubljeno… Probaćemo da se izborimo – rekao je Sikimić čiji je klub trenutno na 11. mestu na tabeli Superlige, sa devet bodova manje od Vojvodine koja je trenutno poslednja u grupi klubova koji su u konkurenciji za plej-of.
– Klub je zdrav i kao iskusan igrač mogu da kažem da 80 klubova u Srbiji može da se ugleda na Voždovac. Imamo dobru ekipu i nije mi jasno kako su dospeli u situaciju da budu tako loše plasirani. Velika je razlika između nas i prvih osam ekipa. Devet je bodova, ali ponavljam, nema predaje. Imamo prvih pet utakmica koje donose 15 bodova. Po mojoj proceni moramo da uzmemeo barem deset, ako hoćemo gore. U suprotnom ostajemo dole. Imamo kod kuće utakmice sa Napretkom, Vojvodinom i Partizanom, a gostovaćemo Čukaričkom i Radniku.
Razgovor sa Sikimićem nije mogao da protekne bez spominjanja Zvezde. Verovatno prva asocijacija kada se pomenu Sikimić i klub iz Ljutice Bogdana je gol u jednom od derbija. Bio je strelac u 85. minutu, ali je posle greške Damira Kahrimana Partizan ipak izjednačio. Taj 151. Večiti derbi završen je bez pobednika – 1:1.
– Ma, 30 golova bih menjao za taj jedan, samo da smo pobedili u derbiju. Bio sam pozitivan, sećam se pred ulazak, znao sam da ću da uđem jer je Ugo Vijeira bio povređen. Dao sam gol, poleteo ka severu, živeo san desetak minuta i onda bum… Gol iz očaja i sve je palo u vodu. To je Božja volja i verujem da je tako trebalo da bude. Navijači su ga izabrali za gol godine. Bio je stvarno vrhunski, specifičan, slabijom nogom u 90 stepeni. I to u derbiju na 0:0. Drago mi je što sam ga dao i što sam uspeo da ga proslavim sa Delijama. To mi je bila želja i hvala Bogu što sam je ostvario – rekao je o detaljima iz derbija sa beogradske Marakane.
Prisetio se i detalja kada je došao u Zvezdu, i to baš iz sadašnjeg kluba.
– Kad sam dolazio bio sam malo skeptičan, jer sam bio u ozbiljnim godinama. Imao sam sjajnu sezonu u Voždovcu. Ugovor sam potpisao dva dana pred 33. rođendan i znao sam da ću da budem zamena.
Porodica u fudbalu
– Brat Miša skautira u Voždovcu. Ide mu dobro, a drugi planira da sa porodicom ode u Nemačku. Voleo bih da moji klinci budu fudbaleri. Treniraju u “Petliću” i meni je bitno da im ugradim navike. Nikša ima 11, a Matija osam godina.
PROČITAJTE JOŠ:
NOVAK NAPRAVIO ŠOU – Zasmejao ceo svet imitiranjem novinara!
STIŽE AUTO KOSMIČKOG NAZIVA – Škoda sprema premijeru fantastičnog modela!
Posebno je istakao zasluge tadašnjeg šefa stručnog štaba, Miodraga Božovića.
– Trenirao me je u Amkaru kada smo napravili istorijski uspeh (2008 godine). Bili smo četvrti u prvenstvu i igrali finale Kupa. Kada me je dovodio u Zvezdu znao je šta mu treba. Zahvalan sam Grofu, dossao je iz Čačka u Amkar i odmah smo se snašli. Napravio je veliki uspeh. Imali smo najmanji budžet, bili smo ispred velikih ekipa. Taj uspeh mu je otvorio vrata u Rusiji. Grof je galantan, voli da se zeza na tuđi, ali i na svoj račun. Jednako motiviše ekipu i pred moskovski Spartak i pred Terek. Uvek izađe i kaže “imate li mu.. Izađite na teren i pokažite koliko vredite”. I ekipa je ginula za njega. Nije slučajno vezao 24 pobede u Zvezdi. Krenuo je loše, desio se Kairat i znao je šta ga čeka… Naredne godine desio se Ludogorec, a na proleće smo izgubili prvenstvo u tri nedelje. To mi je mnogo krivo. Titula je bila nadomak ruke. Zbog Voždovca je nismo osvojili, a ja sam sad tu – kazao nam je Sikimić.
Za kraj je rekao i ponešto o planovima. Igraće još sigurno, a trener jednog dana, možda.
– Igraću dok me bude služilo zdravlje i dok god budem trenirao sa osmehom i voljom. Imam snage. Nije lako prestati… Ako mogu guraću i preko 40. godine. Još volim da igram fudbal. Jednostavno rečeno. A trenerski posao me trenutno “ne radi”. Ali i to se menja. Ne znam, videću sa ljudima iz Voždovca. Klub je dobar, sviđa mi se – zaključio je Sikimić.