Nema mnogo gradova u svetu, kao što je Smederevo, koji imaju tu čast da je za njihovo ime vezano ime vinove loze ili vina. Smederevo je trebalo i danas da se ponosi time, a još više zbog toga što se loza Smederevka smatra jednom od najpoznatijih autohtonih sorti Srbije.
Nažalost, u posednjih dvadeset godina nepravedno je zapostavljena, čak i na smederevskom području gde je godinama bila vodeća sorta. Smederevsko vinogorje jedno je od najstarijih staništa vinove loze na Balkanu.
O smederevskom grožđu i vinu pisalo se mnogo, dok se sam naziv “ Smederevka“ kao ime sorte u pisanim izvorima spominje tek u XIX veku.
Despoti Stefan Lazarević i Ðurađ Branković širili su još u 15. veku vinograde u krajevima oko Smedereva. U to vreme u vinogradima su postojale pimnice u kojima se moglo spavati i popiti vrč dobrog vina. Tada je trgovina vinom bila strogo nadzirana. Vinogradarstvu ovog kraja doprineo je i Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka koji je u porodičnom letnjikovcu na lokaciji Zlatni breg zasadio 36 ha vinograda.
Smederevsko područje oivičeno Dunavom i Velikom Moravom, sa blago zatalasanim nizijskim reljefom, relativno stabilnom klimom i plodnim zemljištem, idealno je za gajanje vinove loze. Na svetskoj izložbi u Bordou 1882. godine smederevska vina dobila su značajna priznanja. Krajem 19. veka trgovci iz evropskih zemalja dolazili su i kupovali smederevsko grožđe i vino, i zatim ga dalje prodavali u Švajcarskoj, Austriji, Francuskoj i drugim zemljama.
Slavu smederevskog vinogorja proneo je i vinski podrum “Godomin”, sagrađen početkom XX veka, koji je samo jedna od ružnih slika našeg grada s kraja 20. veka.
Ne zaboravimo blago koje je neko uništio, bez kazne!