Punih 16 sati trebalo je Evropskoj uniji da se oglasi povodom stravičnog terorističkog akta kada je pripadnik tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga pucao i ranio srpskog dečaka Stefana Stojanovića (11) i njegovog rođaka Miloša (21) dok su nosili badnjak ka svojim kućama.
Kako je to učinio portparol “kluba 27” Peter Stano, tvorac čuvene sintagme o krivici obe strane, bolje da su ćutali. Ovako, ako imaju imalo stida – crveneće, jer je Stano u svom saopštenju na tviteru mučki božićni napad u selu Gotovuša kod Štrpca okarakterisao kao “pucnjavu”, kao da je tamo bilo razmene vatre, a ne da je sin nekadašnjeg teroriste OVK Azem Kurtaj rafalima sasekao dete i mladića koje su mirno išli pored puta. Ispada da je reč o lokalnoj zađevici, da se nervozni Kurtijev vojnik obračunavao sa šumokradicama.
Zatim, ni jednom rečju se ne kaže da je reč o Srbima, niti da je to osvedočeni teroristički akt jer su njegove žrtve izabrane samo zato što pripadaju jednom narodu i što su htele da se na svoj najradosniji verski praznik slikaju pored svetog drveta.
Toliko o poimanju ljudskih prava na koja nas svako malo upozoravaju briselski čovekoljupci, štancujući rogobatne izveštaje koji su Srbiji stepenice do tog “slobodarskog i demokratskog” krema koji žmuri nad tim da je naš narod na Kosovu i Metohiji sateran u geta i pretvoren u glinene golubove.
Na istom tragu jalovih medijatora u dijalogu između Beograda I Prištine je, nažalost, i civilna administracija UN. U saopštenju Unmika se, takođe, ne pominje da su žrtve – Srbi. Kažu doduše da se napad dogodio na pravoslavni Božić, ali to samo po sebi ne govori ni ko su žrtve niti ko je napadač. I što je najvažnije – prećutkuje se motiv.