I pre nego što je u 16 sati juče završeno glasanje na referendumu u Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici kao i Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, znalo se da je velika većina tog dela Ukrajine glasala za pripajanje Ruskoj Federaciji.
Samo je pitanje procenta koliko je ljudi zaokružilo “da” i tako se i službeno opredelilo za to da postanu sastavni deo Rusije. Takav rezultat se i očekivao jer u tim oblastima živi veliki broj Rusa, kojima su 2014. posle državnog prevrata ukinuta elementarna prava da se ruski ravnopravno sa ukrajinskim koristi kao službeni jezik tamo gde su oni većina.
Građane jugoistoka Ukrajine je ujedinilo i to što ih je vlast iz Kijeva svakodnevno budila artiljerijskim projektilima i raketama od kojih je poginulo mnogo civila.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je juče da će posle ovog referenduma bezbednosna situacija u Donbasu i drugim teritorijama kardinalno biti izmenjena.
Minulih dana ukrajinsko rukovodstvo je pojačanom artiljerijskom vatrom pokušavalo da zaplaši stanovništvo gde je bio referendum ali u tome nije uspelo.
Bivši ruski predsednik i premijer Dmitrij Medvedev, a sada potpredsednik Saveta bezbednosti RF, ponovio je da je u ruskoj atomskoj doktrini precizirano kada bi njegova zemlja bila prisiljena da koristi atomsko oružje. Dva su glavna razloga zbog čega bi Rusija upotrebila svoje atomsko oružje. Prvo ako bi bila napadnuta, i drugo ako bi njena teritorijalna celovitost bila dovedena u pitanje.
– Učinićemo sve da se kod naših suseda ne pojavi atomsko oružje. Ako budemo dovedeni u opasnost mi nikoga nećemo pitati možemo li da upotrebimo svoje atomsko oružje – kazao je Medvedev. Za ukrajinsko rukovodstvo Medvedev je rekao da je ono u “narkotičnom snu” zbog želje da se domogne atomskog oružja. Ukrajinski mediji su pisali kako Kijev želi da nabavi atomsko oružje od Izraela.
Medvedev ne veruje da bi Amerikanci reagovali čak ako bi Rusija bila prisiljena da protiv Ukrajine upotrebi “taktičko atomsko oružje.
– Bezbednost Vašingtona, Londona i Brisela za NATO je važnija nego sudbina Ukrajine i zato bi stradali kad bi Rusija upotrebila bilo koje oružje protiv ukrajinske armije – smatra Dmitrij Medvedev.
U vojnom komesarijatu Moskve su objasnili da svi oni koji nisu dobili poziv mogu da putuju gde hoće pa i u inostranstvo. Ruski mediji otvoreno pišu o onima koji odlaze.
Ministarstvo policije Kazahstana saopštilo je da je od 21. septembra u tu zemlju ušlo 98.000 građana Rusije a već je izašlo iz te zemlje 64.000. Predsednik komiteta za migracije Kazahstana Aslan Atalikov objašnjava da se oko 8.000 Rusa obratilo da dobije identifikacioni broj koji je potreban za otvaranje računa u bankama. Atalikov tvrdi da većina građana Rusije koja je došla u Kazahstan nastavlja kasnije put u Kirgiziju i Uzbekistan. Inače, Kazahstan ima 30 putnih graničnih prelaza na granici sa Rusijom ali su gužve samo na četiri.
Vlasti Gruzije razmatraju da uvedu zabranu muškarcima iz Rusije da dolaze u tu zemlju, ali zasada nema osnova za zatvaranje granice sa Rusijom. Na graničnom prelazu “Verhnij Lars” iz Severne Osetije u Gruziju nepregledna je kolona automobila. U Moskvi kažu da će pred tim prelazom organizovati mobilizacioni punkt vojnog komesarijata Rusije.
I na graničnom prelazu ka Finskoj su redovi automobila ali to nije zbog mobilizacije u Rusiji nego što sada Rusi moraju u Evropu zaobilaznim putem jer su Litvanija, Letonija i Estonija, kao i Poljska odlučile da ne dozvoljavaju tranzit onima koji imaju šengenske vize i nameravaju u neku od evropskih zemalja.