U nedostatku brendova koje piju čitavog života, ili nešto kraće, potrošači u Srbiji imaju priliku da se naviknu i na nova imena.
Dugotrajno mleko iz Mađarske, tako je preko jednog trgovinskog lanca do srpskih kupaca stiglo po ceni od – 94 dinara. Teško je doći od odgovora kako mađarski farmeri zarađuju i na toj ceni, a naši ni kad u rafu košta 20 dinara više. Do radnji su juče stigli kontingenti i domaćih proizvođača.
Srbija je tokom prvih sedam meseci ove godine uvezla više od 16.000 tona mleka i na to potrošila skoro devet miliona evra. Ubedljivo najveće količine mleka i pavlake u Srbiju stižu iz Bosne i Hercegovine – skoro 9.500 tona i to, između ostalog, jer neki naši proizvođači tamo imaju pogone. Srbija je istovremeno izvezla skoro 19.000 tona mleka, za oko 9,4 miliona evra, a najviše u Severnu Makedoniju.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je juče da je litar mleka u Srbiji do pre nekoliko dana koštao jedan evro, a u okruženju između 1,35 i 1,7 evra i da čim postoji takva razlika prerađivačka industrija gleda da svoje proizvode proda skuplje.
– Srpsko tržište traži tu robu, proizvođači mleka hoće cenu za svoju robu i dođe se u makaze da se desi kratkotrajna nestašica mleka – istakao je Nedimović. – Na tržištu i društvenim mrežama proteklih dana bilo je mnogo špekulacija i dezinformacija oko mleka, njegove cene, broja mlečnih krava u Srbiji. Još jedan problem je što Bugarska i Rumunija skoro i da nemaju mlečnu industriju, Severna Makedonija takođe nema mleka i jedine dve države na ovim prostorima koje imaju dovoljno mleka su Srbija i Bosna i Hercegovina. Pitanje je samo gde mleko završi. Da li na srpskim policama, kao UHT mleko ili u jogurtu, kiselom mleku, pavlaci, kojih ima dovoljno.
Ministar Nedimović najavio je da će se nova Vlada Srbije pozabaviti merama namenjenim uzgajivačima junica kako bi Srbija imala više mleka. Agroekonomista Milan Prostran i sam je primetio da su rafovi juče počeli da se pune mlekom, ali je pitanje da li to rade da se ne bi zamerili državi.