Aleksandar Vučić je podneo ostavku na funkciju predsednika Srbije. Njega će na tom mestu automatski zameniti Ana Brnabić, v.d predsednica parlamenta.
Na taj način ona će postatu treća žena u Srbiji koja je bi bila vršilac dužnosti predsednika, nakon Nataše Mićić i Slavice Đukić Dejanović i prva osoba koja je obavljala tri najvažnije funkcije u Srbiji.
Ko je sve bio vršilac dužnosti predsednika Srbije?
Prva žena koja se našla na čelu Srbije u njenoj istoriji bila je nekadašnja predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić. Ona je funkciju vršioca dužnosti predsednika obavljala od 29. decembra 2002. godine do 4. februara 2004. i to nakon što je tadašnjem predsedniku, socijalisti, Milanu Milutinoviću istekao mandat.
Kao v.d predsednica Republike, nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, proglasila je vanredno stanje i pokrenula akciju Sablja u kojoj je uhapšeno više od 11.000 osoba.
Druga žena koja je obavljala funkciju vršioca dužnosti predsednika Republike Srbije bila je socijalistkinja Slavica Đukić Dejanović. Ona je na toj funkciji bila znatno kraće, od 5. aprila do 31. maja 2012. godine.
Na ovu dužnost stupila je po sili zakona sa pozicije predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, nakon što je tadašnji predsednik Boris Tadić podneo ostavku kako bi bili raspisani i vanredni predsednički izbori.
Po sličnom scenariju, odnosno zakonu i aktuelna predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić će na kratko da zasedne u predsedničku stolicu na Andrićevom vencu.
Brnabić bi na taj način zaokružila sve tri najvažnije funkcije u državi. U biografiju bi mogla da upiše da je bila premijerka, predsednica najvišeg zakonodavnog doma – Narodne skupštine, kao i v. d. predsednica Srbije.
Doduše, na ovoj poslednjoj funkciji mogla bi da se zadrži najduže tri meseca, bar tako kaže Zakon o predsedniku Srbije.
Šta su nadležnosti vršioca dužnosti predsednika?
Primala bi opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnika. Mogla bi na kratko da postane i vrhovni komandant vojske, odnosno mogla bi da obavlja nadležnosti u oblasti odbrane Republike Srbije i da komanduje Vojskom Srbije i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom.
Mogla bi da raspiše i izbore za Narodnu skupštinu i da predloži Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade. A zakon kaže i da predsednik Narodne skupštine koji zamenjuje predsednika Republike dužan je da raspusti Narodnu skupštinu u svim slučajevima u kojima je to ustavna dužnost predsednika Republike.
Dalje, zakon nalaže i da bi novi izbori za predsednika morali da budu raspisani u roku od 90 dana od podnošenja ostavke predsednika.
Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može da protekne manje od 30, ni više od 60 dana.
