Ministarstvo rudarstva izdalo je rešenja za geološka istraživanja litijuma na 69 lokacija širom Srbije, a naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević, koja je jedan od autora studije objavljene u časopisu Scientific Report, kaže da su radili istraživanja na lokaciji gde se vrše istraživanja za potencijalni rudnik u Jadru i da su dobili neke rezultate koji se ne poklapaju sa onim što zvaničnici govore – da će rudnik biti u skladu sa svim ekološkim normama.
Profesor na Šumarskom fakultetu Ratko Ristić dodaje da ga zanima da li je kompanija Rio Tinto sposobna da objavi rad u časopisu sličnog ranga, u kojem će pokazati da je projekat rudarenja u Jadru bezopasan.
„U samoj istražnoj fazi došlo je do zagađenja zemljišta, došlo je do procurivanja toksične rudničke vode, jer na tom području postoji tri nivoa podzemnih voda. Onaj najplići nivo, tzv. drinski aluvion, koji se prostire ispod Jadra i Mačve, koji je visokog kvaliteta jer je voda drinskog porekla, Drina napaja taj aluvion, zbog čega su i Jadar i Mačva izuzetno plodni, čak i u sušnim periodima, evo recimo i ove godine, 2022. godine kad se pola Srbije sušilo, tamo je sve bujalo, upravo zahvaljujući dostupnosti te plitke podzemne vode iz aluviona Jadra, koja obezbeđuje poljoprivredi navodnjavanje, iako i tamo nema kiše“, pojašnjava Đorđević.
Dodaje da je sledeći nivo – ostatak panonskog mora, „znači to je drugi nivo podzemne vode, oni su razdvojeni nepropusnom glinom, i treći nivo podzemne vode je u zoni rudnog tela i ta voda je toksična“.
„Mi smo uradili analize i videli smo, mada to i kompanija sama kaže, i u njihovim dokumentima stoji kakvog je kvaliteta ta voda. E sad, kada je došlo do bušenja radi ispitivanja rudnog tela, probušeni su ti nepropusni slojevi. Znači nije problem što ta toksična voda postoji dole, ona je zarobljena, prirodno je zarobljena. Međutim, kada su bušili da bi ispitivali rudno telo, ta voda je krenula da izlazi napolje. Znači ona je izašla na površinu zemlje, ona je na svom putu kontaminirala i delove drinskog aluviona, pa smo našli i u nekim bunarima povišen sadržaj litijuma, i u nekim izvorima, ali i na mestu u poljima gde su ispitne bušotine, oko bušotina gde je ta voda procurila, jednostavno usevi su zakržljali ili se uopšte nisu razvili“, ukazuje Đorđević.
Dakle, zaključuje ona, i sam postupak ispitivanja može da ostavi posledice, i ovde jeste ostavio posledice.
Upitana da prokomentariše izjave predstavnika države, ali i Rio Tinta da će rudnik biti izolovan od podzemnih voda, ona tvrdi da je to nemoguće.
„Pa da bi došli do rude, oni moraju da prođu kroz te nivoe podzemnih voda. Ne može da bude izolovan rudnik. Ako podzemna voda curi sada na bušotinama koje su prečnika 10 do 15 centimetara, zamislite kako će biti kada se otvori rupa prečnika 10 metara. Ta voda će neminovno prvo krenuti u rudnik. Prvo će im rudnik poplaviti“, ocenjuje ona.
Ristić podseća da je u Srbiji izdato više od 200 istražnih prava za sada na 536.000 hektara nacionalne teritorije, a za litijum 69, otprilike isto za bor i gotovo po 50 za zlato, srebro, nikl, „i uvek su u pitanju privatne strane rudarske kompanije“.
On ukazuje da naše Ministarstvo nauke ubeđuje javnost da je kopanje litijuma bezopasan projekat, „a mi smo objavili naučni rad koji pokazuje da je taj projekat jako opasan“.
Ističe da imamo veoma agresivnu kampanju u korist Rio Tinta.
„Ovo je jedan jasan obris jedne ozbiljne korupcionaške afere i nadam se da će istražni organi u ovoj zemlji i tužilaštvo vrlo brzo pokrenuti akciju koja će dovesti do toga da svi akteri, počevši od Vučića, preko Zorane Mihajlović, Ane Brnabić i svih onih po ministarstvima, budu saslušani i da mi konačno shvatimo šta je u punom obimu značio pokušaj realizacije ovog projekta“, kaže Ristić.
Navodi da su se „ljudi u Srbiji prestravili od tog projekta, i od svih ovih nekoliko desetina novih rudničkih projekata, i u toku je masovna pobuna i iskazivanje nezadovoljstva u gradovima, u varošicama i u malim mestima“, aludirajući na proteste širom Srbije protiv rudarenja.
„I kad vi u jednom Krupnju, koji u gradskom području ima tri hiljade stanovnika, vidite na protestnom skupu osam stotina ljudi koji su zabrinuti za budućnost svoje dece, za kvalitet vode, za kvalitet zemljišta, za mogućnost da se uopšte bave poljoprivredom, da imaju neki način života koji su do tada imali, a slično se dešava u Koceljevi, u Loznici, danas u Aranđelovcu, Kraljevu, Šapcu, Bogatiću. Dakle, čitava zemlja se brine, ljudi strahuju, i ono što je jako dragoceno, to nema nikakvo političko obeležje“, poručuje.
Dodaje da istražna prava postoje čak i na teritoriji Beograda, u Mladenovcu, Sopotu, delovima Voždovca, „čak se pominje neko rudarenje žive, cinka, litijuma, bora, zlata, nikla.
„Mi svi treba da se zabrinemo ko kreira ovu državnu ekonomsku strategiju, ko se bavi razvojem naše zemlje kroz otvaranje rudnika. Dakle, sve ekonomske analize na globalnom nivou pokazuju da zemlje koje baziraju svoj razvoj na otvaranju rudnika i na eksploataciji sirovina, imaju najniži životni standard i najugroženije zdravlje sopstvenog stanovništva“, navodi on i ukazuje na „licemernu politiku Evropske unije, pogotovo u svetlu ove posete Olafa Šolca, jer oni u Nemačkoj imaju barem 10 puta više litijuma od nas, a Šolc je došao da bi se potpisala evropska direktiva koja omogućuje eksploataciju upravo u Srbiji“.