Ako saberemo ukupne troškove vaspitanja i obrazovanja kojih se Srbija odrekla kroz prosečni godišnji odliv 45.000 građana, oni se kreću u rasponu od 5,8 do 6,7 milijardi dolara godišnje. U kumulativnom iznosu za posmatranih 11 godina, to iznosi 67,6 milijardi dolara, prenosi Nova.rs.
Procenjena ulaganja u vaspitanje i obrazovanje kojih smo se odrekli, svake godine su bili iznad godišnjeg BDP-a Crne Gore. Analizu koliko je Srbiju stvarno koštalo masovno iseljavanje građanja uradili su Ognjen Radonjić profesor Filozofskog fakulteta i Ivan Ostojić stručnjak za ekonomiju, tehnologiju i inovacije, a njihov autorski tekst objavljen je na sajtu Velike priče, za koji pišu najznačajniji autori iz Srbije, Hrvatske, BiH, Slovenije, Crne Gore, prenosi Nova.rs.
U nedavnoj, detaljnoj analizi na Velikim pričama „Svaki Srbin je od 1990. izgubio najmanje 660.000 dolara“ (autor Ivan Ostojić), upoznati smo sa ogromnim procenjenim proizvodnim gubicima, koje je srpska privreda podnela u poslednje tri decenije. Ovi troškovi su, kako eksplicitni, jer su danas građani Srbije među najsiromašnijim u Evropi, tako i implicitni, izraženi u oportunitetnim troškovima, to jest troškovima izgubljenih prilika, prenosi portal Nova.rs.
Evidentno je, da u napredne zemlje koje kontinuirano teže boljem standardu, sigurnosti i pravnoj državi ljudi dolaze, i nasuprot tome, da iz zemalja koje stagniraju i kaskaju za boljim životom, ljudi odlaze, pišu autori u svojoj analizi koliko je Srbija izgubila odlaskom stanovništva.
Nažalost, Srbija spada u ove druge zemlje, sa izraženom emigracijom i političkim strukturama koje umesto stvaranja nove vrednosti, preferiraju zaduživanje, preraspodelu, korupciju, polarizaciju društva i tehnološko zaostajanje.
Nesumnjivo je da je jedan od glavnih uzročnika zaostajanja Srbije za uporedivim bivšim tranzicionim zemljama Centralne i Istočne Evrope trajni odlazak ljudi, odnosno odliv mozgova (brain drain) kojim ne samo da zemlje destinacije dobijaju mogućnost da raspolažu kadrovima bez uloženih sredstava, već ti kadrovi postaju produktivni deo njihove zajednice, čija se proizvodna, tehnološka i inovaciona moć s vremenom uvećava.
Povratno, zemlje iz kojih ljudi odlaze, ostvaruju čist gubitak, jer očekivani prinos na investicije u vaspitanje i obrazovanje velikim delom izostaje i oplođuje se negde drugde (manji deo se vraća u zemlju porekla kroz doznake), prenosi Nova.