Vladavina prava, normalizacija odnosa sa Prištinom, posvećenost zajedničkim evropskim vrednostima i usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom EU odrediće dinamiku daljih pregovora o članstvu Srbije u EU, stoji u godišnjem izveštaju o Srbiji koji je danas usvojio Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta.
Više stotina amandmana koje su evropski poslanici podneli na nacrt izvestioca Vladimir Bilčika, grupisano je u 37 kompromisnih amandmana o ključnim oblastima odnosa Srbije i EU, koji su dobili podršku ubedljive većine članova Odbora za spoljnu politiku.
Vladimir Bilčik kaže da izveštaj poziva na usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU, nastavak unutrašnjih reformi, posebno u oblasti nezavisnosti pravosuđa i slobode medija, kao i nastavak dijaloga sa Prištinom.
“Srbija je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja se nije uskladila sa politikom EU prema agresiji Rusije na Ukrajinu. Ako se uskladi, Srbija bi mogla značajno da unapredi proces pristupanja”, rekao je Bilčik.
“EP će pažljivo pratiti primenu dogovora iz Ohrida”
Izvestilac za Srbiju je rekao su u dijalogu sa Prištinom učinjeni neki ohrabrujući koraci poslednjih meseci i da će Evropski parlament pažljivo pratiti primenu dogovora iz Ohrida.
U tekstu izveštaja parlament daje “punu podršku dijalogu i evropskom posredniku Miroslavu Lajčaku” i poziva obe strane na postizanje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, zasnovanom na “principu međusobnog priznavanja”.
Prema rečima Bilčika, “princip međusobnog priznavanja” je kompromisna formulacija, jer parlament ne poziva na priznanje, već na primenu principa koji se već primenjuje u odluci o priznanju ličnih dokumenata, kao i u duhu Ohridskog sporazuma, dok je “na stranama da se dogovore kada i kako će ga primeniti”.
Parlamentarci su zatražili i punu primenu ranijih dogovora, uključujući i uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom, osuđujući “sve akcije koje ugrožavaju stabilnost”.
Izvestilac za Kosovo Evropskog parlamenta Viola fon Kramon, čiji izveštaj je takođe danas usvojen, kaže da oba izveštaja šalju poruku o posvećenosti parlamenta politici proširenja na osnovu zasluga.
“Ovaj stav znači da od obe strane zahtevamo napredak u domaćim reformama, da bi mogle da učine sledeći korak ka EU”, dodaje Fon Kramonova.