Francuska se suočava sa protestima jer inflaciju ne prate plate. Na moguću političku nestabilnost ukazuje i odjek odluke da se budžet za 2023. usvoji bez izglasavanja u Nacionalnoj skupštini.
Francuzi su opet na ulicama – krenulo je od štrajka zaposlenih u kompaniji za preradu nafte, a redovi pred pumpama pretvorili su se u kolone u protestima. I jedni i drugi bi da plate prate inflaciju, iako je ona u Francuskoj šest odsto, gotovo upola manje nego u ostatku evrozone.
“Francuska se u suštini nije oporavila ni pod vlašću prethodnih predsednika i sam izbor Emanuela Makrona, prvi i ono što se od njega očekivalo u drugom mandatu, jeste da reši i ta ekonomska pitanja. Kod Francuza postoji jedna veća osetljivost nego kod drugih naroda na njihov životni standard, oni se sada plaše da ne osiromaše”, objašnjava Aleksandra Kolaković sa Instituta za političke studije.
Nezadovoljstvo je naraslo zbog odluke da budžet za sledeću godinu prođe mimo Nacionalne skupštine. S obzirom na to da Vlada ima tek relativnu većinu od junskih izbora, iskoristili su tu ustavnu mogućnost.
Lopta je sada u dvorištu opozicije – izglasavanje nepoverenja Vladi. Srećom po Makrona i Elizabet Born, levica i desnica će teško ujediniti glasove za smenu Vlade.
“Cela ova situacija govori o slabosti Makronove vlade, odnosno Vlade Elizabet Born. Ona ne može da pronađe, nije sigurna u neku od opozicionih stranaka sa kojom bi eventualno mogla da progura budžet. Pošto nije sigurna, ona koristi mehanizam generala De Gola 49.3 – ili ste protiv mene, ako niste, ako mi ne izglasate nepoverenje, zakon i budžet je prošao”, ističe Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.