Rat koji zapadni politički centri vode protiv Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, s ciljem da se naša zemlja pod hitno priključi embargu protiv Moskve, ubrzava se na svim frontovima, a posle sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija poteže se i “novo oružje”: Beogradu se sada preti, ne samo povlačenjem stranih investicija, nego i zamrzavanjem pregovora sa EU.
Povod za poslednju rafalnu paljbu na Srbiju, u kojoj prednjače diplomate iz Vašingtona i Brisela, bio je tehnički dokument koji su u NJujorku potpisali ruski i srpski šefovi diplomatija, Sergej Lavrov i Nikola Selaković, a koji ne sadrži apsolutno ništa sporno, već je samo agenda planiranih sastanaka zvaničnika dveju strana u naredne dve godine.
To, ipak, nije bila prepreka da se čitav niz zapadnih političara obruši na Srbiju, očigledno kao uvertira u ono što predsednika Vučića očekuje već sledeće nedelje u Pragu, gde se 6. oktobra održava samit povodom osnivanja Evropske političke zajednice, na kojem treba da učestvuju sve članice EU, plus države na putu evrointegracija – ukupno 41 zemlja, uključujući i našu.
Kako je i sama premijerka Ana Brnabić nedavno ukazala, biće to “40 na jednoga”, odnosno svi će se obrušiti na predsednika Vučića sa zahtevom da se Srbija svrsta u antiruski blok.
Naši sagovornici ukazuju da je to i priprema svojevrsne “kazne” za Vučića zbog onoga što je izgovorio na Ist Riveru, gde je upitao da mu neko objasni koja je razlika između teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, koje Zapad srčano brani, i teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, koji je na udaru tog istog Zapada.
Posle američkog ambasadora Kristofera Hila, koji je tražio objašnjenje od Beograda zbog Plana konsultacija sa ruskim MSP, i izjave portparola Evropske komisije Petera Stana da je Srbija “pod prismotrom EU”, kao “po komandi” oglasili su se i evroposlanici iz redova socijaldemokrata. Dežurni kritičar Srbije, hrvatski poslanik Tonino Picula, u ime kolega iz druge po veličine poslaničke grupe u Evropskom parlamentu zatražio je da se obustave pregovori sa Beogradom dok se ne uskladi sa sankcijama Rusiji.
Bivši predsednik parlamenta i lider SPS Ivica Dačić pružio je juče punu podršku Vučiću u odbrani naših nacionalnih i državnih interesa u, kako je rekao, ovim teškim danima:
– EU i Zapad ćute kad Priština ne želi da primeni ono što je dogovoreno, ćute kad sprovode jednostrane poteze koji imaju za cilj vojno osvajanje severa KiM i pogrom Srba.
Ćute i kad ministarstva spoljnih poslova u Tirani i Prištini potpisuju različite sporazume kojima se predviđaju zajednička diplomatska predstavništva i pomoć u priznavanju Kosova. Jedino reaguju kada treba pretiti Srbiji, kao, na primer, zbog Plana konsultacija ruskog i srpskog ministarstva spoljnih poslova. Ali, ne smeta njima to, glavni razlog histerije su jasni i odlučni stavovi Vučića o suverenoj i nezavisnoj spoljnoj politici Srbije koji se temelje isključivo na interesima naše zemlje. Oni nikako da shvate da nikakav neprincipijelni pritisak i pretnje neće uticati na Vučića da promeni svoju politiku: sve za mir, ali Srbiju ni za šta.
Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku kaže, za “Novosti”, da iako se radi o izrazito tehničkom, a ne političkom dokumentu koji je potpisan sa Rusijom, reakcije iz EU i SAD bile su očekivane, jer se potpisivanje desilo u vreme objavljene mobilizacije u Rusiji i održavanja referenduma u četiri ukrajinske oblasti o pripajanju Ruskoj Federaciji:
– Kao i uvek dosad, neki poslanici EP najglasniji su u kritici, iako nemaju presudnu ulogu u procesu pristupanja Srbije, niti su rezolucije koje donose obavezujuće za države članice. To što je Srbija izdržala sedam meseci da ne uvede sankcije Rusiji ne znači da će to moći i ubuduće jer postoji opasnost da snosi ozbiljne posledice o kojima se, nažalost, ne samo misli, već i glasno govori u samoj EU. Istovremeno, raste i pritisak da se reši kosovsko pitanje na način koji Srbija ne može da prihvati. Sastanak u Pragu predstavljaće još jedan u nizu izazova jer se i tu očekuje saglasnost o novoj evropskoj, političkoj i bezbednosnoj arhitekturi kojoj Srbija treba da pristupi.
Povodom pritisaka na Srbiju zbog Plana konsultacija, Dragana Mitrović, profesorka Fakulteta političkih nauka, ukazala je da se protiv naše zemlje vodi propagandni rat:
– Takav je trend. Nije uopšte bitno šta se zaista dogodilo ili nije, za određene zvaničnike. Predstavnici EU iritirani su govorom predsednika Srbije u UN, snimak njegovog obraćanja videlo je više ljudi nego većinu obraćanja drugih lidera. Mislim da je dobro što je predsednik predočio nesporne činjenice. Druga je stvar što njegove reči iritiraju one koji nemaju savesti ni političke hrabrosti. Zabrinjavajuće je i odsustvo državničkog stava predstavnika EU, koji nisu iskoristili priliku da se sretnu sa Lavrovom i iznesu svoj stav i traže rešenje. Prosto, pokazalo se da je apsurdno to što pokušavaju da izoluju Rusiju. Mora da postoji komunikacija i tokom rata.