Fizička aktivnost može da potpomogne životnu svrhu i da stvori ciklus koji nas pokreće.
Naše navike koje se tiču vežbanja mogu uticati na osećaj svrhe u životu, ali i osećaj svrhe može uticati na količinu vežbanja, barem što se nove studije tiče koja je istraživala uzajamne efekte osećaja da naš život ima smisla i čestog pokretanja tela. Studija u kojoj je učestvovalo više od 18000 muškaraca i žena u srednjim i starijim godinama, otkrila je da su oni sa najdubljim osećajem svrhe upravo oni koji su bili aktivni tokom vremena.
Nalazi podvlače koliko veza između fizičke aktivnosti i psihološkog blagostanja može biti jaka i kako se efekti često odvijaju u oba smera.
Nauka već nudi mnoštvo dokaza da aktivnost dovodi do poboljšanja kako fizičkog tako i mentalnog zdravlja. Manja je verovatnoća da će muškarci ili žene koje vežbaju razviti depresiju ili anksioznost od onih koji nisu aktivni. Dodatna istraživanja ukazuju takođe i suprotan smer – oni koji su u depresiji vrlo verovatno nedovoljno vežbaju ili uopšte nisu aktivni. Većina studija daje rezultate da su pozitivna raspoloženja u direktnoj korelaciji sa fizičkom aktivnošću.
Naučici sa Harvarda su se posebno bavili osećajem blagostanja i vezom između njega i fizičke aktivnosti. Osećaj blagostanja nam nudi produktivni način bavljenja životom, odnosno osećaj smera, smisla i svrhe života. Dosta vežbača navodi da im upravo bavljenje sportom daje strukturu i značenje životu tako što pruža ciljeve i dostignuća.
Gledajući iz ovog ugla, fizička aktivnost može doprineti osećaju svrhe, a s druge strane, osećaj svrhe može uticati na to koliko ćemo redovno vežbati.
Budući da se na startu istraživanja nisu mogle sa sigurnošću utvrditi do kraja ove veze, naučnici su preduzeli dodatne analize nad hiljadama Amerikanaca starijim od 50 godina i njihovim stavovima i aktivnostima. Pitanja su bazirana na fizičkom zdravlju, navikama, dnevnim aktivnostima, mentalnom zdravlju , uključujući da li se slažu sa izjavama poput: “Imam osećaj za smer i svrhu u životu” ili “Moje svakodnevne aktivnosti deluju trivijalno ili nevažno”, pa su zatim ponovili sve kroz nekoliko godina.
Na kraju dobijeni su podaci od 18200 ispitanika. Rezultati su upoređeni i utvrdilo se na prvom mestu kako i koliko su se ljudi energično kretali kao i koliko im se činilo da imaju osećaj za svrhu. Zatim su rezultati procenjeni koliko su uticali jedni aspekti na druge tokom godina i pronašla su se jasna ukrštanja. Ljudi koji su vodili aktivan život uglavnom su pronalazili sve veći smisao tokom godina, a oni kojima je na početku osećaj svrhe bio čvršći, tokom godina su bili fizički najaktivniji. Imati čvrst osećaj svrhe u životu rezultira kasnije sa na primer dodatnim šetnjama sedmično u zrelom dobu.
Ljudi češće prijavljuju samoefikasnost nakon što započnu vežbanje. To dalje doprinosi osećaju da smo sposobni da postavimo nove ciljeve i razvijemo novu svrhu u životu. A kada postavimo nove ciljeve, želimo da dovoljno dugo budemo zdravi da bismo ih i ispunili.
