NEĆE SKORO KRAJ RATA U UKRAJINI Analiza američkog portala govori o Putinovoj šansi za pobedu

  • Nezavisni.rs
  • 2022-03-12
  • Komentari isključeni za NEĆE SKORO KRAJ RATA U UKRAJINI Analiza američkog portala govori o Putinovoj šansi za pobedu

Ako su sukobi u mestima kao što su Etiopija, Palestina, Kašmir, Sirija i Jemen nešto dokazali, onda je ratove lako započeti, ali su i brutalni, nerešivi i teško završiti. Nestalna priroda međunarodnih medija znači da dugotrajni sukobi brzo gube pažnju sveta, ako su je ikada imali, piše Atlantik.


U ovom trenutku, ruska invazija na Ukrajinu je u centru zbivanja, privlačeći više pažnje od tekućih pokolja u drugim nacijama – dvostruki standard koji je široko primećen. Ali taj jaz u pokrivenosti će verovatno postati još upečatljiviji što duže traje sukob, jer faktori koji čine dugi rat u Ukrajini naizgled neizbežnim su isti oni zbog kojih je malo verovatno da će izmaknuti sa svetskog kolektivnog radara.

Na neki način, Ukrajina je već bila usred dugotrajne krize. Zemlja je u oružanom sukobu sa Rusijom od ilegalne aneksije Krima od Moskve 2014. godine, koja je čak i pre ruske invazije prošlog meseca rezultirala smrću više od 14.000 ljudi, od kojih su mnogi civili. To što je rat sada eskalirao izvan de fakto granice dve zemlje, podiglo je ulog u sukobu, ugrožavajući i suverenitet Ukrajine i suvereniteta njenih suseda, od kojih se mnogi sada opravdano pitaju da li bi oni mogli da budu sledeći.

Iako joj je lokacija posvetila veliku pažnju u odnosu na druge sukobe, to je takođe ono što čini izglede za dugotrajni rat još verovatnijim. Ukrajina se, na kraju krajeva, nalazi na pragu Evropske unije i NATO-a, od kojih oba imaju sopstveni interes da osiguraju da se suverenitet zemlje održi i da se agresija Rusije ograniči. Što duže traje ruska invazija, to je veća izbeglička kriza sa kojom će se Evropa verovatno suočiti, a situacija postaje rizičnija za NATO, koji se uložio mnogo da izbegne da bude uvučen u direktan sukob sa ruskim trupama.

Ovom riziku doprinosi i nepredvidljivost Vladimira Putina, koji predstavlja ne samo stalnog člana Saveta bezbednosti UN sa pravom veta (pozicija koju Moskva redovno koristi u svoju korist), već i državu sa nuklearnim oružjem. To što je ruski predsednik već zapretio da će upotrebiti svoj nuklearni arsenal je samo jedna briga; da bi mogao da primeni brutalnu vojnu taktiku sličnu onima koje koristi Rusija u Siriji i Čečeniji je drugo.

Sve osim pobede u Ukrajini Putin bi mogao da vidi kao egzistencijalnu pretnju, ne samo Rusiji, već i njegovom sopstvenom shvatanju moći. „On se politički ne nalazi na mestu gde si može priuštiti da prihvati ponižavajući poraz“, rekao je Majkl Kofman, ekspert za rusku vojsku u Centru za pomorske analize. „Kao što su Ukrajinci odlučni u svojoj odbrani, Vladimir Putin je odlučan da pobedi.

Međutim, brutalnija vojna kampanja ne znači nužno i kraću. Čak i ako ruske trupe budu u stanju da preuzmu kontrolu nad Kijevom i drugim velikim gradovima, suočiće se sa verovatno većim izazovom okupacije zemlje, a da ne spominjemo suzbijanje potencijalno nasilne pobune. Iako ukrajinski otpor verovatno ne bi mogao da uskrati Putinu vojnu pobedu u zemlji, to bi ga u najmanju ruku moglo sprečiti da proglasi političku pobedu.

„Zastoj u Ukrajini je verovatno podnošljiviji nego što je za Putina“, rekao mi je Tomas Pepinski, nerezidentni saradnik na Brukings institutu koji je opširno pisao o ratu među pobunjenicima. „Godišnje će to koštati vojnike [Rusije], a koštaće ih i opremu, koja je skupa.

Sve ovo, naravno, pretpostavlja da ruski rat ne eskalira dalje od Ukrajine. Jedna zabrinutost je da bi se to moglo proširiti i na druge postsovjetske zemlje kao što su Moldavija i Gruzija, koje, kao i Ukrajina, imaju otcepljene regione koje podržava Rusija na svojim teritorijama. Drugi, možda i veći rizik je da bi se ruska agresija mogla proširiti i dalje, na Baltik, što ne samo da bi uvuklo NATO u potencijalni sukob, već bi i suštinski ugrozilo poredak nakon hladnog rata.

„Ova priča je velika [kao], ako ne i veća, od 11. septembra i pada Sovjetskog Saveza“, rekao je frilens noivinar Oz Katerji, komentari koji su delimično ponovili one koje je dao britanski ministar spoljnih poslova. „Tek smo na početku. Nemamo pojma kakve će posledice ovoga biti dugoročne ili čak kratkoročne.” Najveća nepoznanica nije kada će se ovaj rat završiti – jer neće uskoro – već gde.