SRAMOTA! Spasila 12.000 srpske dece, a neće da joj podignu spomenik!

Spasiti život drugome, naročito u ratu kakav je bio Drugi svetski rat veliki je podvig. Dobro je poznato delo Dijane Budisavljević koja je iz kandži zloglasnog logora u Jasenovcu spasila više od 12.000 srpske dece, ipak vlasti uporno ignorišu inicijativu da se ovoj heroini podigne spomenik u Beogradu!


Kako saznaje naš portal Udruženje logoraša Jasenovac je još 2017. godine podnelo inicijativu Skupštini grada Beograda i tadašnjem gradonačelniku Beograda za podizanjem spomenika Dijani Budisavljević.

Loading...

– Od tada održan je jedan ili dva sastanka, čak je bilo i dogovoreno mesto kod Starog sajmišta koje je bilo prihvatljivo Udruženju da se ovaj spomenik postavi, ali se od tada ništa nije desilo i prestala je rasprava na tu temu – otkriva naš izvor iz Skupštine grada Beograda.

Prema njegovim rečima čak je trebalo da se raspiše i konkurs za podizanje ovog spomenika, ali se za sada odustalo od tog projekta.

Predsednik Udruženja logoraša Jasenovac Milinko Čekić je prilikom potpisivanja “Memoranduma o razumevanju”, prvog tripartitnog sporazuma antifašističkih organizacija o zajedničkom delovanju na zaštiti sećanja na žrtve Jasenovca, a protiv trenda neo-ustaštva, neo-nacizma i antisemitizma rekao samo da je takva inicijativa poslata svima, pa čak i Vladi Srbije.

loading...

On međutim nije mogao ništa detaljnije po ovom pitanju da otkrije.

Ipak, bilo kako bilo Dijana još uvek nema spomenik na teritoriji Beograda. Za Dijanu Budisavljević, rođenu Austrijanku koja je iz krvavih ustaških logora, pre svega Jasenovca, tokom NDH izbavila oko 12.000 bespomoćne dece – uglavnom srpske, sa Korduna, Kozare, iz hrvatskih i bosanskih sela – doskoro nije znao gotovo niko, sem istoričara, pojedinih preživelih logoraša i tek retkih potomaka.

Za svako dete vodila je poseban karton, čitava njena kartoteka bila je pedantno sređena, do najsitnijih detalja, kako bi deca posle rata bila vraćena roditeljima.

Često je pred Dianu stavljan izbor: svu decu nije mogla da spasi. Jednom je, tako, morala da mališane postavlja na noge – ono koje ne bi moglo da ustane, nije smelo na put. Od ostalih su se majke jedva rastajale… Diana ovako opisuje drugo putovanje u Staru Gradišku, 13. jula 1942:

– Decu koju smo popisali ustaše su odvodile na prvi sprat. Odmah su ih odvajali od majki. Koliko je bilo hrabrosti u tim ženama. Neki mališani nisu hteli da se odvajaju od majki i sada su očajne majke govorile svojim najdražima: ‘Biće ti lepo, nemoj se bojati, uskoro ću doći po tebe’. I uvek tiho pitanje, upućeno nama: hoće li ikada više videti svoju decu. Stalno smo ponavljali da će deca doći u domove, da im nećemo učiniti ništa nažao, da ćemo se za njih brinuti dok se ne vrati iz Nemačke. I posle upisa u listu, poslednji poljubac, poslednji zagrljaj, često samo na brzinu, jer su bezdašne ustaše nasilno razdvajale majke od dece.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Izvor: espreso, nezavisni.rs / Foto: espreso
loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *