LOŠA VEST! Pad industrijske proizvodnje u Srbiji, VEĆI DEFICIT!

Industrijska proizvodnja u Srbiji je u maju 2019. godine, u odnosu na isti mesec 2018. godine, bila manja za 0,6 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).


Od januara do maja ove godine, u poređenju sa istim periodom 2018. godine, industrijska proizvodnja je bila manja za 1,3 odsto.

Loading...

U maju ove, u poređenju sa istim mesecom 2018. godine, zabeležen je pad od 1,6 odsto u preradjivačkoj industriji, a rast od 3,7 procenata u snabdevanju električnom energijom i gasom, kao i u rudarstvu od 2,2 odsto.

Poredeći po namenskim grupama, u maju 2019. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, došlo je do pada u proizvodnji netrajnih proizvoda za široku potrošnju (5,9 odsto) i kapitalnih proizvoda (0,3 odsto), dok je rast zabeležen u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju (4,7 odsto), intermedijarnih proizvoda, osim energije (1,7 odsto).

Obim industrijske proizvodnje u maju 2019. godine, u odnosu na maj 2018, opao je u 16 oblasti koje sa 50 odsto učestvuju u strukturi industrijske proizvodnje, dok je rast zabeležen u 13 oblasti.

loading...

Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u maju 2019. godine, u odnosu na isti mesec lane, imale su proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvodnja pića, proizvodnja derivata nafte i proizvodnja odevnih predmeta.

Vrednost izvoza robe iz Srbije u prvih pet meseci ove godine bila je veća od sedam milijardi evra i za 8,3 odsto veći nego u istom periodu prošle godine, dok je uvoz povećan za 10,8 odsto, na 9,5 milijardi evra, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u za pet meseci ove godine iznosila je 16,6 milijardi evra, što je porast od 9,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Deficit je iznosi 2,5 milijarde evra, što je povećanje od 18,8 odsto u poredjenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je bila 73,9 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 75,6 procenata.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63,7 odsto ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu su bili Nemačka, Italija, BiH, Rumunija i Rusija, a u uvozu Nemačka, Rusija, Italija, Kina i Mađarska.

Drugi po važnosti trgovinski partner Srbije su zemlje CEFTA, sa kojima je suficit u razmeni bio 887,3 miliona dolara, kao rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih), električnih mašina i aparata, drumskih vozila, gvožđa i čelika i proizvoda od metala.

Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama s Balkana i to s Bosnom i Hercegovinom, gde se izvoze najviše gasna ulja i ulje od suncokreta, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i čelika, kao i s Crnom Gorom, gde se izvoze lekovi i automobili, a najviše se uvoze sirovi aluminijum i svinjsko meso.

BONUS VIDEO:

Izvor:n1, nezavisni.rs / Foto:n1
loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *